Zahvalnost je reč koja se mota po mojim mislima ovih dana. Zahvalnost za sve što imamo, kao što je topli dom, struja, voda, hrana, jer neka bića u našoj blizini nemaju ono što je nama tako nevažno i što bi bilo prirodno da svako ima. I zaista sam zahvalna što postoje ljudi koji nisu izgubili osećaj za svoje bližnje, ljudsko biće koje pati u ovom trenutku, i što se čovek udružuje sa čovekom da bi neko ugroženo dete osetilo toplinu tog doma u kome živi. I zbog toga, hajde da sve ono što je nama nevažno ili tako malo bitno podelimo sa nekim kome je to naše nebitno jako važno u ovom trenutku. Svako od nas, koga ovo materijalno, ovo mrtvo, ne čini srećnim ili je višak u našem životu, ili ga ima previše i stoji bačeno u nekom kutu… podelimo, pružimo živim dečjim dušama, jer je njima primarno za život.
Pomozite sledećoj porodici
Svaku donaciju pretvaramo u namirnice, školski pribor i lečenje – a posle akcije objavljujemo priču i fotografije.
Doniraj sadaI onda se zapitam: da li bi bilo patnje, siromaštva, da li bi bilo emocija poput zavisti, ljubomore, straha, da svako dete na zemaljskoj kugli ima sve ono što mu je potrebno? Da svako dete živi u obilju i da ono što je primarno svakom detetu za srećno detinjstvo, a to je topli dom, hrana, roditeljska ljubav i pravo na obrazovanje, bude dostupno podjednako svima. Zato, osvrnimo se svi, otvorimo oči, pogledajmo oko sebe i budimo ono što zaista u biti i jesmo – HUMANA LJUDSKA BIĆA.
Autor teksta:
Kristina Talić
